
Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша је темељна организација нишког књижевног сталежа, основана 1952. године у Нишу, са циљем да окупља књижевнике и књижевне преводиоце, афирмише њихово стваралаштво и заступа интересе својих чланова у јавности.
Историјат
Корени књижевног живота у Нишу сежу у прошлост, вероватно и даље од XVI века, кад се поуздано зна да је у Манастиру Светог Ђорђа у Каменици деловала преписивачка школа – једна од најзначајнијих на простору тадашње Србије, равна по угледу чувеној Ресавској школи.
Савремена књижевна окупљања у граду започела су након ослобођења Ниша од османске власти 1878. године и нарочито се везују за Ђачку литерарну дружину „Његош”, основану у Првој нишкој гимназији 1883. године. Међу њеним члановима у ранијим деценијама били су композитор Станислав Бинички и писац Борисав Станковић, док је током педесетих година председник дружине био песник Бранко Миљковић.
Предуслови за оснивање Друштва
Упркос различитим неформалним облицима окупљања писаца у каснијим деценијама након ослобођења Ниша, чвршћи облици сталешког организовања јављају се тек након Другог светског рата.
Већ током 1945. и 1946. године у згради старе Народне библиотеке у Јеронимовој улици у Нишу, окупља се мања група књижевника, углавном професора и новинара, међу којима су били Даница Чемерикић, Петар Лазић, Ристо Отовић, Стојанка Травањ, Живојин Лекић, Велизар З. Пешић, Борис Јовановић, Вељко Видаковић, Ђорђе Поповић, Станко Тасић, Предраг Д. Цветичанин, Никола Мељаницки, Миодраг Петровић, Оливера Бодиш, Александар Бирвиш, Љуба Станојевић и Љубомир Жунић.
Ово окупљање довело је 1948. године до оснивања Литерарног клуба Раде Копарец, названог по песнику и револуционару Радивоју Копарецу (1919–1943) и објављивања десетак бројева Књижевног часописа Наш пут.
Оснивање Друштва
Из круга ентузијаста, који је окупио већину тадашњих нишких књижевника, временом је проистекла иницијатива за оснивање сталне и институционално признате организације.

Тако је, након свих почетних потешкоћа, Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша званично основано 1952. године, по одобрењу тадашњег Одељења унутрашњих послова, на основу пријаве коју су потписали: Милентије Стојиљковић, Даница Чемерикић, Славко Милорадовић, Ђорђе Поповић, Вељко Видаковић, Никола Мељаницки, Радомир Милојковић, Милојко Милојковић, Миодраг Ризнић и Живојин Лекић. За првог председника Друштва изабран је Велимир Живојиновић Масука.
Захваљујући подршци председника тадашњег реонског одбора Народног фронта, песника Велизара Пешића, Друштво добија просторије у згради Општине Ниш за редакцију новог књижевног часописа Гледишта, чији се први број појавио 1. октобра 1953. године. Часопис је првобитно излазио до 1964. године, а током 2022. године обновљена је редакција, да би на седамдесету годишњицу, 1. октобра 2023. године, поново почео са радом, сада као онлајн часопис.
Друштво данас
Поред краткотрајних административних застоја у раду, Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша од оснивања окупља професионалне писце и преводиоце који живе у Нишу или потичу из овог града. Друштво је особено по томе што у својим редовима има низ значајних личности које се уско баве науком о језику и књижевности, али подједнако и важне ствараоце књижевности.
Друштвом руководи Председништво са двогодишњим мандатом. Место рођења или пребивалишта не представља услов за пријем у чланство, који је утврђен Статутом Друштва. Члан Друштва може да постане сваки пунолетни књижевни стваралац који има најмање два објављена дела и поднесе захтев за пријем у чланство.
Предлог за пријем нових чланова утврђује Председништво, које Скупштини подноси извештај са именима предложених кандидата. Одлуку о пријему доноси искључиво Скупштина Друштва.
Након Скупштине одржане у фебруару 2025. године, Друштво броји 78 чланова.
Назив и традиција
Друштво је током прве две деценије рада, по првом српско-америчком песнику Проки Јовкићу, носило назив Друштво књижевника „Нестор Жучни”, а у литератури се помиње и под именима Књижевно друштво у Нишу или, касније, Друштво књижевника Ниша. Данашњи пуни назив, Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша, усвојен је 2014. године.

Досадашњи председници Друштва:
- Велимир Живојиновић Масука
- Љубисав Станојевић
- Миња Илијева
* * *
- Михајло Игњатовић
- Велимир Костов
- Звонко Карановић
- Зоран Пешић Сигма
- Иван Цветановић
- Драган Ј. Ристић
- Велибор Петковић
Председништво
Од фебруара 2019. године, радом Друштва руководи Председништво у саставу: проф. др Драгољуб Б. Ђорђевић, др Снежана Божић, др Јелена С. Младеновић, др Александар Костадиновић, потпредседник и Далибор Поповић Поп, председник.
Активности
Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша активно учествује у културном животу организовањем конкурса и доделом градске књижевне Награде Славиша Николин Живковић као и кроз традиционално међународно окупљање писаца током Књижевне колоније Сићево.
Такође, Друштво обележава значајне међународне датуме посвећене књижевности, међу којима је Светски дан поезије, који већ традиционално прославља тродневним фестивалом Проветравање песме.
Поред тога, Друштво уређује онлајн часопис Гледишта, бави се издавачком делатношћу и пружа организациону, логистичку и техничку подршку својим члановима. Посебна пажња усмерена је на подстицај младих писаца кроз јавне наступе, сарадњу са медијима, као и учешће у хуманитарним и друштвеним иницијативама.
Крсна слава
Поштујући верске и културне различитости својих чланова, Друштво негује традицију прослављања крсне славе – Светог исповедника Доситеја, по благослову Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита нишког Господина Арсенија.


Партнерске организације
Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша остварује сарадњу са Универзитетском библиотеком „Никола Тесла” у Нишу.
Споразум о сарадњи две институције потписан је 2023. године, чиме је озваничена њихова дотадашња вишегодишња културна и стручна сарадња. Сарадња се реализује кроз заједничке програме, књижевне промоције и представљања стваралаштва чланова Друштва.
Седиште
Након оснивања, Друштво је извесно време деловало у згради данашње Скупштине Града Ниша, а потом у просторијама тадашње Културно-просветне заједнице. Значајан период су се чланови Друштва окупљали у згради Задужбине Владике Јеронима, али током свог постојања Друштво није имало трајно обезбеђену адресу, већ је користило више привремених простора. Тренутно седиште Друштва налази се у Нишу, у улици Шуматовачка број 4.
Издавачка делатност
Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша, поред уређивања обновљеног часописа за културу, уметност и друштвена питања Гледишта, има запажену издавачку делатност кроз више библиотека које негују теорију књижевности, преводилаштво, прозу и поезију.
Издавачка делатност обухвата како промоцију српских аутора, тако и преводе књига, али пружа и подстрек младим гласовима са књижевне сцене.
- Библиотека Наш пут – посвећена теоријској и научној књизи, с циљем да подстиче истраживање, критичко мишљење, ширење знања и интелектуалне дебате.
- Библиотека Дуса – Друштво угледних стваралаца – посвећена белетристици с циљем да сачува част и писца и читаоца.
- Библиотека Код – представља мост између култура и језика, подстичући превођење књига поезије и прозе.
- Библиотека Сигма – посвећена поезији и популаризацији песничких гласова.
- Библиотека Књижница Гутенберг – оживљава дух прве нишке нововековне књижаре, чувајући традицију и ширећи видике кроз различите књиге и идеје.
- Библиотека Славиша Николин Живковић – обухвата књиге које су овенчане наградом Славиша Николин Живковић.
У данима обележавања јубилеја – седамдесет година од оснивања, Друштво је 2022. године покренуло интернет књижару Нестор Жучни да отргне забораву стваралаштво Проке Јовкића.
Значајни чланови
Међу члановима Друштва који су оставили дубок траг у књижевности, језику и културној јавности истичу се, између осталих:
Оснивачи и рани значајни чланови
Велимир Живојиновић Масука (1886-1974) – књижевник и преводилац, први председник Друштва, чији рад је значајан за развој српске критике и есејистике.
Милош Н. Ђорић (1893-1975) – лекар, књижевник и преводилац; оставио трајан траг у медицини и култури Ниша.
Љубисав Љуба Станојевић (1927-2005) – песник и есејиста, модернистичка дела повезана са нишким културним круговима.
Песници и књижевници
Бранко Миљковић (1934-1961) – један од најзначајнијих српских песника 20. века, класик модерне поезије.
Славиша Николин Живковић (1953-1990) – Друштво данас додељује награду у знак сећања на његово врсно стваралаштво.
Слободан Стојадиновић Чуде (1948-2011) – књижевник и публициста, значајан за локалну и националну сцену.
Гордана Тодоровић (1933-1979) – песникиња, афирмисала културни живот југоистока Србије.
Зоран Пешић Сигма (1960-2019) – песник и прозни писац, препознатљив поетски израз.
Горан Стојановић (1960-2014) – песник и новинар, племенити сањар.
Савремени значајни чланови
Мирољуб Стојановић (1941-2016) – професор и књижевник, као оснивач департмана за српски језик на Филозофском факултету Универзитета у Нишу остварио огроман утицај на образовање и културу региона.
Недељко Богдановић (1938-2025) – лингвиста и књижевник, значајан за дијалектологију и језичке студије.
Благоје Глозић (1939-1995) – писац и есејиста, допринео развоју савремене књижевне сцене југа Србије.
Димитрије Миленковић (1935-2025) – песник, есејиста и прозни писац, дела превођена на више језика.
Саша Хаџи Танчић (1948-2014) – књижевник, афирмисао културни живот Ниша.
Драгана Машовић (1955-2023) – врсни професор и преводилац на чијим књигама су стасавале генерације
Никола Мељаницки (1929-1989) –писац, допринео развоју локалне књижевне сцене.
Видосав Вице Петровић (1936-2017) – песник и приповедач, дела одражавају дух Ниша.
Бранимир Живојиновић (1930-2007) – писац и преводилац, значајан за афирмацију савремене књижевности.