Током програма свечаног отварања 34. Књижевне колоније Сићево, у уторак 16. септембра, уручено је признање „Сићевачке визије” за 2025. годину књижевнику Горану Станковићу, за трајни допринос култури и очувању књижевне традиције.
Уз присуство представника града Ниша, културних установа и бројних поштовалаца књижевности, Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша наставило је традицију обновљеног признања којим се захваљује ствараоцима или институцијама од посебног значаја за Књижевну колонију Сићево. Потпредседник Друштва, др Александар Костадиновић, прочитао је образложење и уручио признање господину Горану Станковићу. Његово обраћање преносимо у целости.
Образложење за доделу признања „Сићевачке визије” за 2025. годину
Поштоване колеге, драги пријатељи књижевности, са посебним задовољством саопштавамо да је одлуком Председништва Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша признање „Сићевачке визије” за 2025. годину додељено Горану Станковићу песнику, есејисти, прозаисти, уреднику, приређивачу и неуморном чувару културног пламена Ниша и српске културе.
Горан Станковић (Ниш, 1958) је књижевник чији стваралачки опус представља синтезу традиције и савремености, личног и колективног, локалног и општег. Његова поезија, проза и есеји носе снажну литерарну и духовну енергију, подстичући читаоце да сањаре, размишљају и аналитички приступе свету око себе. Његов глас препознат је и ван граница Србије, што потврђује универзалност његове књижевне визије.
Као дугогодишњи уредник часописа „Градина”, Станковић је обликовао и чувао књижевни простор у којем су расле нове идеје, гласови и таленти. Уређујући више стотина књига поезије, прозе и стручно-научних издања, он је Нишу подарио културно благо које наставља да инспирише нове генерације писаца и читалаца. Његов рад у Нишком културном центру, где је од 1999. године био директор и главни уредник, учинио је град Ниш једним од светионика српске културе, местом сусрета идеја и људи посвећених уметности.
Истичемо и његову улогу у оснивању књижевно-уметничко-друштвеног покрета физизам 1982. године, заједно са Стевом Бошнаком и Зораном Пешићем Сигмом. Физизам је донео иновативност и експерименталност на ове књижевне просторе, демонстрирајући и да овдашња литература може превазилазити традиционалне и локалне оквире, те обликовати нове видике стваралачке мисли.
Посебно желимо да истакнемо његов дугогодишњи допринос Књижевној колонији Сићево, где је више година, па и данас, био један од кључних уредника и организатора програма. Станковићева педантност у организацији, као и његова способност да препозна и подржи нове таленте и иницијативе, учиниле су да колонија постане место сусрета значајних литерарних имена, али и младих књижевника који траже свој ауторски глас.
Његов рад у оквиру Књижевне колоније Сићево није била само административна улога какву је природом посла обављао у Нишком културном центру – то је, пре свега, био креативни чин, јер је својим идејама и стваралачком енергијом подигао ниво програма и квалитет самих књижевних сусрета, оснажујући културни живот Ниша и региона.
у својим есејима и колумнама, које пише за „Политику”, „Галаксију Нову” и друге листове и часописе, Горан Станковић је такође посвећен истраживању савременог света, бавећи се утицајем технологије на културу, књижевност и човеково искуство. Његов рад на енциклопедијским издањима, попут „Енциклопедије Ниша” и Енциклопедије српског народа”, као и уређивање свеобухватних ,,Сабраних дела Бранка Миљковића”, сведочи о дубокој посвећености очувању културног наслеђа и историјског памћења.
Као члан Српског ПЕН центра и Српског књижевног друштва, па тако и нашег Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша, Станковић је био заговорник слободе говора и књижевне истине. Његова књижевна мисао, визионарска и промишљена, уједно је и етички глас који нас мудро подсећа на улогу уметности у друштву и на личну одговорност ствараоца.
Признање,,Сићевачке визије” Горану Станковићу није само знак захвалности за све што је учинио за нишку и српску културу. Оно је и потврда да је његово стваралаштво живо, инспиративно и нужан део културног живота спона који повезује прошлост и будућност, локално и глобално, традицију и иновативност. Његова књижевност нас позива да будемо бољи, храбрији и искрени у сваком тренутку живота. Па зато будимо бољи, храбрији и искрени.
У Сићеву, 16. септембра 2025. године
ПРОЧИТАЈ ЈОШ
